---
Maske
su stare skoro koliko i covecanstvo. Tokom srednjovekovnog perioda, zbog verske
represije u Italiji, ljudi su smatrali da je sloboda izrazavanja ogranicena.
Iza maske, svako je mogao da ima drugaciji identitet, i da se bez straha spoji,
sa bilo kojim aspektom drustva. Svojom magicnom privlacnoscu plene paznju
posmatraca, a onima koji ih nose daju snagu i moc. Potekle su iz zelje da
izazovu strahopostovanje, uzas ili smeh. Kroz istoriju maske su bile koriscene
na puno nacina. Kao rekvizit u kultnim obredima, ceremonijama, radi zastite od
nesreca, uroka i zlih duhova.
Njima
se moglo zavesti, zavarati, sakriti i otvoreno ismejavati, rugati. Imale su snaznu
ulogu u pozoristu i pantomimi. Vesto napravljene i s merom dekorisane maske su
uvek bile voljene, skupljane i pokazivane cisto radi svoje lepote. Maske u
Veneciji igrale su glavnu ulogu u svakodnevnom zivotu, stoga su donesena stroga
pravila o njihovom nosenju. Prvi zapisi o karnevalu u Veneciji datiraju iz
1286. godine. Na pocetku javno nosenje maski izvan vremena karnevala bilo je
zabranjeno, osim iskljucivog prava plemstva koje ih je moglo nositi na
privatnim zabavama. Nesto kasnije, zakoni su se promenili. Osim u vreme adventa
i posta, maske su se mogle nositi javno tokom cele godine. To je u prvi plan
izbacilo dve najpoznatije maske "Bautu" I "Volto" koje su
postale svakodnevni deo odece plemstva.
Bauta
je imala crni ogrtac s kapuljacom, najcesce od svile. Ispod pelerine mogla se
nazirati bogata odeca nosioca. Na glavi su nosili crni tradicionalni trouglasti
sesir, prelepo ukrasen, a njegova uloga osim dekorativne, bila je da pridrzava
masku Volto i Bautu na mestu. Bauta je prekrivala veci deo lica ali onaj ko je
nosio mogao je slobodno jesti i piti bez skidanja.
Ako
je zena nosila Volto mogle su se nazirati grudi i jarko crveno obojene
bradavice. Moralnost, a kamoli skromnost 1500. godine u Veneciji nije
postojala. Bili su moderni duboki dekoltei koji su puno otkrivali, a bili su
poznati i ozloglaseni u cijeloj Evropi. Anonimnost je bila osigurana tako sto
su ljude koji su ih nosili oslovljavali sa gospodin ili gospodja maska. Noseci
masku ljudi su mogli ciniti sva amoralna dela anonimno. Plemici u dugovima
iskoristavali su anonimnost maske toliko da je 1702. godine zabranjeno nosenje
maski u kockarnici.
Moretta
je maska koju su nosile samo zene. Ona je sluzila zavodjenju. Mala, tamna i
jajolika bila je prekrivena crnim barsunom. Nema maska, koja se pridrzavala
zubima ugrizom za dugme i onemogucavala je onog ko je nosi da govori. Ona je
prekrivala oci, nos i usta. Nemost zenske osobe, izlozenost grudi prekrivenih
prozirnom tkaninom pruzala je vrhunsko zadovoljstvo posmatracu. Ako je
odobravala udvaranje, zena je samo trebala skinuti masku.
Comedia
dell Arte imala je velik uticaj na ikonografiju karnevala i popularnost maski i
kostima koje su nosili glumci. Za razliku od dvorskog pozorista, koje je bilo
popularno medju plemstvom i izvodjeno samo u palatama, Comedia dell Arte
odlazila je na turneje sa glumcima medju gradjanstvo. Na gostovanja su putovali
sa celokupnom opremom, scenogrfijom, kostimima i maskama. Comedia dell Arte
koja jos uvek pleni paznju, stvorila je tipizirane likove, uloge koje se nisu
ni do danas u sustini promenile. Svaki lik imao je svoju tipiziranu, posebno
izradjenu masku koja je bila sastavni deo celokupne produkcije. Na taj nacin
likovi su bili lako prepoznatljivi, iako su se njihove personalnosti i kostimi
menjali. Primer je Harlekin, jedan od glavnih likova, koji se prvi put pojavio
kao siromasni nespretni sluga, odeven u zakrpe, da bi kasnije postao ugladjen,
ostrog jezika, pametan sa kostimom crvenog, plavog i zutog romboidnog
uzorka.... Ostali likovi u Comedii dell Arte ukljucuju jos siromasnih i
polupismenih sluga. Pulcinella koji je bio jako popularan. Brighella superiorniji,
nadmocniji sluga, Pantalone zlocesti stari trgovac cija je maska danas najslicnija
izvornom originalu. Lik Kapetana koji ima ili nema masku, hvali se svojim junackim
delima i hrabroscu, ali se ponasa suprotno. Maske u Comediji dell Arte radjene
su velikim znanjem i strucnoscu. Otkrivale su veci deo glave, da bi se
prepoznao gest, mimika lica interpretatora. Originalne maske radjene su od koze,
a kako bi maska glumca savrseno pristajala, radjeni su kalupi prema njenom ili
njegovom licu. Nakon osnovne izrade pristupali su detaljnom ukrasavanju. Usavrsavanjem
tehnologije, sa istom su preciznoscu i umetnickom kvalitetom radili u tehnici
“papier machea”.
Venecijanske
maske nosile su se svuda. Postojala su tako rivalstva medju korisnicima i
proizvodjacima, tko ce nositi, a tko izraditi kvalitetniju masku. Hedonisticko,
nemoralno i ekstravagantno ponasanje u Venecijanskoj Republici trajalo je sve
do zabrane Napoleona (1797.g.) koji je zabranio nosenje maski javno i privatno.
Nakon zabrane maske su polako bledile iz svesti zitelja Venecije. Skoro dva
veka kasnije 1980. godine pocelo je ponovno radjenje u zelji da se tradicija i
izrada maski obnovi. Otkrivanjem kako ih napraviti otkrivamo i znacaj maski u
istoriji. Uvijek je postojala i postojace strast za preobrazajem, promjenom
identiteta, slobodom koju pruza taj “mracan” predmet zelja - maska.
U
savremenom dobu, venecijanske maske se koriste tokom karnevala. Tradicionalno,
baza maske je izvajana od gline, takodje su pravljene i od papira, preko kojeg
ide i sloj maltera, radi cvrstine. Dizajnirane su sa puno jarkih boja, sljokica,
perja i mnostvo raznolikih ukrasa.
Izvor:
Maska Josimovic
---
***
Nema komentara:
Objavi komentar