CRNO

CRNO

~

Ekstravagancija crne odece

***

Crno je uvek in.

Oznacava misticnost, tajanstvenost

i

odabir

prefinjenog stila

sa porukom elegancije

 i

 jednostavnosti.

RUKAVICE

RUKAVICE

-----

Vunene, pamučne, od svile ili čipke, kože, rukavice su davno prestale da budu statusni simbol ili simbol elegancije, danas imaju isključivo zaštitnu ulogu, bez njih zimi ne izlazimo iz kuće i deo našeg stajlinga su isključivo zimi. Kroz istoriju, veoma dugo, rukavice su bile znak bogatstva i moći, privilegija samo višeg staleža.

Istorija rukavica je veoma duga a legenda kaže da su prve rukavice nastale kada je boginja Venera, trčeći kroz šumu na Olimpu, pala i ogrebala ruke o jedan grm pun trnja. Kako bi spasla svoje nežne ruke, da na njima ne ostanu ožiljci od trnja, tankim trakama je obavila prste i dlanove i eto, rukavice su rođene još dok su bogovi šetali zemljom.

Kod starih Egipćana, rukavice su bile simbol prestiža i naravno, kao što se da očekivati, pronađene su u Tutankamonovoj grobnici. Nosili su ih muškarci čime su pokazivali svoju moć, ali i žene kako bi zaštitile kožu ruku, ruke su mazale parfimisanim uljima a zatim navlačile rukavice koje nimalo nisu posećale na današnje, bili su to mali “džakovi” koji su vezivani oko zglobova ruku. Tek kasnije, napravljen je otvor za palac kako bi tokom nošenja rukavice nešto moglo i da se radi.

Veruje se da su se rukavice proširile na teritoriju Evrope zahvaljujući varvarskim osvajanjima, tada su ih nosili isključivo muškarci. U to vreme, prodavac zemljišta je kupcu, u prisustvu svedoka, predavao rukavicu napunjenu zemljom sa teritorijue koja je bila predmet prodaje. U srednjem veku, rukavice su nosili vitezovi i to one napravljene od čelične mreže kako bi zaštitili ruke jer su tokom borbi nosili teške mačeve koji su im otvarali rane na dlanovima.  Nosili su ih carevi i kraljevi, bogati feudalci, bile su to rukavice optočene draguljima i protkane zlatnim i srebrnim nitima, imale su izvezen grb porodice,  a posebnom uredbom je bilo zabranjeno da ih nose žene.

U to vreme, rukavice postaju simbolično sredstvo za poziv na dvoboj, bačene u lice protivnika ili šutnute pred njegove noge značile su poziv za ispravljanje neke nepravde. U pojedinim delovima Evrope, na ceremoniji venčanja, mladoženja je svojoj budućoj supruzi simbolično predavao svoj mač i jednu rukavicu.

I dok su bogati i plemstvo nosili rukavice koje su pokazivale njihovo bogatstvo i moć, obični ljudi su počeli da ih prave od sirovih i grubih materijala kako bi zaštitili svoje ruke tokom teških radova, ali i kako bi zbog tih poslova sakrili grubu, ružnu ispucalu kožu ruku.

Krajem devetog i početkom desetog veka, rukavice počinju da nose žene, prvo samo tokom lova a onda i u drugim prilikama. I kako su simbolično značile poziv na dvoboj, u nekim krajevima su predstavljale znak dobre volje, poklonjena rukavica je negde označavala pomirenje, a negde su bile i znak udvaranja, muškarac koji bi dami predao naparfimisanu rukavicu nije morao mnogo da priča, njeno je bilo samo da kaže da ili ne.

Onog trenutka kada su žene počele da nose rukavice, počela je da se razvija i moda ovog prvo statusnog a onda  i odevnog predmeta, rukavice su u to doba dosezale uvek iznad lakata a ponekad čak i do ramena, bile su šivene od najfinijih materijala sve dok se neko nije dosetio da ih napravi od čipke, takve rukavice su vrlo dugo dominirale na ženskim rukama i bile su pravi simbol elegancije. Na početku, rukavice nisu imale “prste” dosezale su samo do polovine dlanova.

U 19. veku, rukavice su bile važan deo garderobe, grof Orsej (D’Orsay) zavodnik i čovek zaljubljen u eleganciju, savetovao je da se tokom dana nosi šest pari rukavica, jedne za vožnju, jedne za lov, šetnju, jedne tokom večere, posebne za večernji izlazak i najzad šeste za noćni život. U to vreme, bilo je skoro nedopustivo pojaviti se u javnosti bez rukavica, oni koji su se pojavljivali golih ruku jasno su drugima stavljali do znanja da su slabog obrazovanja i iz nižig društvenih slojeva.

Sa buržoaskom revolucijom, rukavice su polako nestajale jer su bile nepoželjni simbol bogatstva i buržoazije. Do dvadesetog veka, zadržale su se kao obavezne samo u funkciji zaštite od prljavštine i klica na javnim mestima, mnogi su ih nosili u vozovima ili tramvajima ali više nije bilo važno od kog su materijala niti da budu ukrašene, bila je važna njihova higijenska funkcija.

Danas, rukavice imaju samo zaštitnu funkciju a u svetu mode se smatra da je nedopustivo nositi rukavice od bilo kog drugog materijala sem od kože. Svet mode takođe nalaže da oni koji vode računa o stilu uvek imaju rukavice koje se po boji slažu sa cipelama, no kako retki usklađuju boju cipela i tašni, tek o boji rukavica ne vode računa.

Zanimljivo je da je Napoleon bio pravi zaljubljenik u rukavice, kažu da je imao više od 240 pari a da je Žozefina, nako što je dobila njegovu dozvolu da ih nosi, odgovorna za pravu pomamu među ženama kada je ovaj modni detalj tog vremena bio u pitanju.

Pored toga što imaju zaštitnu ulogu tokom zimskih dana, rukavice su sastavni deo nekih radnih uniformi gde opet imaju zaštitnu ulogu, da sačuvaju ruke od povređivanja.

***

ISTORIJA MASKI

VENECIJANSKE MASKE
-----

***

***

 -----

Maske su stare skoro koliko i čovečanstvo. Tokom srednjovekovnog perioda, zbog verske represije u Italiji, ljudi su smatrali da je sloboda izražavanja ograničena. Iza maske, svako je mogao da ima drugačiji identitet, i da se bez straha spoji, sa bilo kojim aspektom društva. Svojom magičnom privlačnošću plene pažnju posmatrača, a onima koji ih nose daju snagu i moć. Potekle su iz želje da izazovu strahopoštovanje, užas ili smeh. Kroz istoriju maske su bile korišćene na puno načina. Kao rekvizit u kultnim obredima, ceremonijama, radi zaštite od nesreća, uroka i zlih duhova.

Njima se moglo zavesti, zavarati, sakriti i otvoreno ismejavati, rugati. Imale su snažnu ulogu u pozorištu i pantomimi. Vešto napravljene i s merom dekorisane maske su uvek bile voljene, skupljane i pokazivane čisto radi svoje lepote. Maske u Veneciji igrale su glavnu ulogu u svakodnevnom životu, stoga su donešena stroga pravila o njihovom nošenju. Prvi zapisi o karnevalu u Veneciji datiraju iz 1286. godine. Na početku javno nošenje maski izvan vremena karnevala bilo je zabranjeno, osim isključivog prava plemstva koje ih je moglo nositi na privatnim zabavama. Nešto kasnije, zakoni su se promenili. Osim u vreme adventa i posta, maske su se mogle nositi javno tokom cele godine. To je u prvi plan izbacilo dve najpoznatije maske "Bautu" I "Volto" koje su postale svakodnevni deo odeće plemstva.

Bauta je imala crni ogrtač s kapuljačom, najčešće od svile. Ispod pelerine mogla se nazirati bogata odeća nosioca. Na glavi su nosili crni tradicionalni trouglasti šešir, prelepo ukrašen, a njegova uloga osim dekorativne, bila je da pridržava masku Volto i Bautu na mestu. Bauta je prekrivala veći deo lica ali onaj ko je nosio mogao je slobodno jesti i piti bez skidanja.

Ako je žena nosila Volto mogle su se nazirati grudi i jarko crveno obojene bradavice. Moralnost, a kamoli skromnost 1500. godine u Veneciji nije postojala. Bili su moderni duboki dekoltei koji su puno otkrivali, a bili su poznati i ozloglašeni u cijeloj Evropi. Anonimnost je bila osigurana tako što su ljude koji su ih nosili oslovljavali sa gospodin ili gospođa maska. Noseći masku ljudi su mogli činiti sva amoralna dela anonimno. Plemići u dugovima iskorištavali su anonimnost maske toliko da je 1702. godine zabranjeno nošenje maski u kockarnici.

Moretta je maska koju su nosile samo žene.

Ona je služila zavođenju. Mala, tamna i jajolika bila je prekrivena crnim baršunom. Nema maska, koja se pridržavala zubima ugrizom za dugme i onemogućavala je onog ko je nosi da govori. Ona je prekrivala oči, nos i usta. Nemost ženske osobe, izloženost grudi prekrivenih prozirnom tkaninom pružala je vrhunsko zadovoljstvo posmatraču. Ako je odobravala udvaranje, žena je samo trebala skinuti masku.

Comedia dell Arte imala je velik uticaj na ikonografiju karnevala i popularnost maski i kostima koje su nosili glumci. Za razliku od dvorskog pozorišta, koje je bilo popularno među plemstvom i izvođeno samo u palatama, Comedia dell Arte odlazila je na turneje sa glumcima među građanstvo. Na gostovanja su putovali sa celokupnom opremom, scenogrfijom, kostimima i maskama. Comedia dell Arte koja još uvek pleni pažnju, stvorila je tipizirane likove, uloge koje se nisu ni do danas u suštini promenile. Svaki lik imao je svoju tipiziranu, posebno izrađenu masku koja je bila sastavni deo celokupne produkcije.

Na taj način likovi su bili lako prepoznatljivi, iako su se njihove personalnosti i kostimi menjali. Primer je Harlekin, jedan od glavnih likova, koji se prvi put pojavio kao siromašni nespretni sluga, odeven u zakrpe, da bi kasnije postao uglađen, oštrog jezika, pametan sa kostimom crvenog, plavog i žutog romboidnog uzorka.... Ostali likovi u Comedii dell Arte uključuju još siromašnih i polupismenih sluga. Pulcinella koji je bio jako popularan. Brighella superiorniji, nadmoćniji sluga, Pantalone zločesti stari trgovac čija je maska danas najsličnija izvornom originalu. Lik Kapetana koji ima ili nema masku, hvali se svojim junačkim delima i hrabrošću, ali se ponaša suprotno. Maske u Comediji dell Arte rađene su velikim znanjem i stručnošću. Otkrivale su veći deo glave, da bi se prepoznao gest, mimika lica interpretatora. Originalne maske rađene su od kože, a kako bi maska glumca savršeno pristajala, rađeni su kalupi prema njenom ili njegovom licu. Nakon osnovne izrade pristupali su detaljnom ukrašavanju. Usavršavanjem tehnologije, sa istom su preciznošću i umetničkom kvalitetom radili u tehnici “papier machea”.

Venecijanske maske nosile su se svuda. Postojala su tako rivalstva među korisnicima i proizvođačima, tko će nositi, a tko izraditi kvalitetniju masku.

Hedonističko, nemoralno i ekstravagantno ponašanje u Venecijanskoj Republici trajalo je sve do zabrane Napoleona (1797.g.) koji je zabranio nošenje maski javno i privatno. Nakon zabrane maske su polako bledile iz svesti žitelja Venecije. Skoro dva veka kasnije 1980. godine počelo je ponovno radjenje u želji da se tradicija i izrada maski obnovi. Otkrivanjem kako ih napraviti otkrivamo i značaj maski u istoriji. Uvijek je postojala i postojaće strast za preobražajem, promjenom identiteta, slobodom koju pruža taj “mračan” predmet želja - maska.

U savremenom dobu, venecijanske maske se koriste tokom karnevala. Tradicionalno, baza maske je izvajana od gline, takodje su pravljene i od papira, preko kojeg ide i sloj maltera, radi cvrstine. Dizajnirane su sa puno jarkih boja, šljokica, perja i mnostvo raznolikih ukrasa.

***

Izvor:

Maska Josimovic

---