ISTORIJA KORSETA

ISTORIJA KORSETA

-----

 Na početku 21. veka verovatno ne postoji odevni predmet koji se 

toliko dugo održao u ljudskoj civilizaciji, a pri tom ostao
neverovatno ženstven, kao što je korset. Osim što je sastavni deo
 ženskog donjeg rublja, moć korseta je tolika da se polako, ali sigurno
proširila i na ostale segmente odevanja,

te je tako veoma popularan i čest saputnik budućih mladi.

Ispod ili iznad haljine, nije bitno.
 Bitno je da je tu.
Sve počinje pre više od 20.000 godina, od kada datiraju crteži
pronađeni u neolitskoj iskopini Brandon (Norfolk).
Na njima su prikazane žene koje nose „bodi“ od životinjske kože,
 verovatno oblikovan na njihovim telima dok je koža još bila sveža,
pričvršćen kožnim kaiševima oko struka. Žene u korsetima bile
 su inspiracija i slikara ranih civilizacija, Egipćana, Krićana i Asiraca.
Za razliku od njih, stari Rimljani bili su ljubitelji udobne,
 komotne odeće, kao odraza slobode i plemenitog porekla,
a stezanje tela bilo je simbol podređenog statusa i namenjeno
isključivo robovima.
Iako se smatralo, a i danas postoji taj stav, da je korset
napravljen zbog muške seksualne fantazije, a ne zbog žena,
modni diktat 15. veka izjednačio je polove – izuzetno vitak struk i
obla figura zahtevali su se i od žena i od muškaraca.
Da bi se to postiglo,
 korseti su pravljeni od kitove kosti, drva i metala. Katarina Mediči
uslovljavala je da dvorske dame i sobarice imaju struk manji od 30
centimetara, a njen sin, Henri Treći, zahvaljujući metalnom korsetu,
imao je struk od 40 centimetara i bio predmet zavisti svih muškaraca
na dvoru. „Kraljicama korseta“ i danas se smatraju
Marija Antoaneta i Madam Pompadur,

koje su svoje metalne steznikepravile od zlata

i ukrašavale ih draguljima i biserima.
Viktorijanski period vratio je korset na javnu scenu ili je doneo
još rigorozniji postulat – da struk žene bude manji od njenog broja godina.
Da bi se to postiglo, pravili su se izuzetno tesni korseti koji
su smanjivali protok krvi u donjim delovima tela i nogama, pa je
samim tim i hod bio otežan.
Tokom 19. veka korsete su nosile sve žene, bez obzira na
 socijalnu i materijalnu poziciju, a prvu pravu ozbiljnu analizu
 i upozorenje na zdravstvene posledice njegovog nošenja objavio
 je jedan engleski ženski magazin 1870. godine.
Period pred Prvi svetski rat doneo je kult ženske emancipacije,
koju je simbolizovala i slobodna, prirodna linija tela,
čime je korset i definitivno nestao iz javnog života.
U svojoj najsuptilnijoj i najženstvenijoj varijanti i u kombinaciji
sa halterom, on se, međutim, vrlo brzo aktivirao
u spavaćim sobama i bordelima, a sinonimom erotske
 fatalnosti i danas se smatraju korseti i halteri koje su nosile
 igračice Mulen Ruža, Foli Beržera,…
Pedesetih godina, Holivud je lansirao pin-ap devojke,
Merilin Monro i – korset sa halterom.
Postao je zaštitni znak mnogih glumica,
 a čuveni su postali korseti koje smo videli u filmskim
hitovima, kao što je„ Prohujalo sa vihorom “.
Za sadašnju planetarnu promociju korseta i haltera,
ipak su najzaslužniji Madonna i veliki francuski kreator Žan-Pol Gotje,
koji je specijalno za njenu turneju napravio sad već kultni
puder-roze korset sa halterom, koji se čuva u Muzeju
ženskog donjeg veša „Frederick’s of Hollywood“.
Odabir korseta, kao dela venčanice, bi trebalo da bude zabavan događaj.
Neke od budućih mladi će verovatno po prvi put u životu obući
jedan ovakav komad odeće i istaći ono što treba.
Osećaj je zaista prelep, izbor korseta neverovatan.

FASHION DESIGN
by Mary Spark